Душан Арсенијевић на челу школе фудбала!

02/04/2019

Душан Арсенијевић, добро познато име ужичкој фудбалској јавности, некадашњи тренер сениора Слободе, јуче је промовисан у шефа фудбалске школе ФК Слобода. Искористили смо прилику, и са господином Арсенијевићем попричали „о свему по мало“ , а наравно и на тему млађих категорија ужичког прволигаша…

Ово је Ваш трећи долазак у Слободу, били сте ту као играч, касније као тренер првог тима, а сада и као главни човек за школу фудбала ФК Слобода…

– Да, ово је мој трећи долазак у Слободу. На позив људи из клуба, изашао сам у сусрет Слободи, и поново сам ту, овај пут као шеф школе фудбала. Овај задатак за мене је нова ствар, нови изазов… Потпуно различита ствар од играчке каријере, каснијег вођења сениора итд.

За оне који су заборавили, мало подсећање на Ваш тренерски пут…

– Тренерску каријеру сам започео 1998. године у ГП Златибору, у савезном рангу, ту сам се задржао две године. Затим, почетком октобра 2001. долазим у Слободу, остајем до 2003. године, да би од 2006. до 2007. био тренер Севојна. После тога сам 4 месеца био тренер у Бајиној Башти. 2008. године свесно прекидам тренерску каријеру, односно, не знам како ће звучати, али….побегао сам из фудбала. Нисам од оних људи који седи на клупи и прима цедуљице, такав амбијент није ми се свидео. Имам своју главу, размишљам, имам свој интенгритет, одговарам за своје поступке, свој рад… Чекао сам и надао се да ће се тај и такав амбијент променити, међутим, од тога није било ништа… На крају, одлучио сам да у октобру покренем своју школу фудбала, када ме затиче позив из Слободе. Тако да….све што сам планирао да радим приватно, сада ће бити стављено у функцију фудбалског клуба Слобода.

Синови су вам, такође, били успешни фудбалери и играчи Слободе… Немања је недавно завршио своју фудбалску каријеру, Филип је и даље активан. Мало о њима и њиховим каријерама…

– Ја сам, у принципу, задовољан….пре свега њиховим приступом фудбалу. Фудбалски пут је јако тежак, и ја на њиховом путу, практично, нисам ни учествовао, осим тај кратак период када сам их затекао у Слободи. Касније нисмо сарађивали, јер ја једноставно нисам желео да трчим њихове трке (у прилог томе иде и податак да, осим две утакмице, уопште нисам гледао њихове наступе). Морали су сами да их трче, сами да се боре, јер професионални фудбал је суров, не дозвољава импровизације, захтева крвав и тежак рад, и са те стране сам јако задовољан, јер све што су постигли, урадили су сами.
Оно у чему јесам учествовао, то је било учешће у прављењу њихових уговора са клубовима у којима су касније играли, ту има пуно папирологије која мора да се среди на прави начин, јер им од тога, на крају крајева, зависи и егзистенција.

Какво је стање у школи фудбала Слободе, односно, какав Вам је план ?

– У сарадњи са већ постојећим тренерским кадром који је у клубу, покушаћемо да направимо једну лепу, здраву причу, и на тај начин омасовимо млађе селекције. Јуче смо имали родитељски састанак, обећали смо им велики рад, труд, како би кроз неко време успели да видимо и прве резултате таквог приступа. Ништа не може преко ноћи, биће потребно време и стрпљење… Има доста годишта, доста селекција, морамо их, на неки начин спајати, боље организовати. Битно је да омасовимо млађе селекције, да деца долазе, да се забављају, да испоље своју фудбалску машту… Свако мора да ради свој посао, као и да одговара за њега.

Чули смо да ћете радити и са најталентованијом децом и из осталих селекција, кадета омладинаца итд.

– Да… Ја, лично, имаћу још један задатак када су у питању млађе генерације, а то је да у данима када школа фудбала не буде имала своје тренинге, припомажем на тренинзима осталих селекција, да најталентованијим кадетима и омладинцима покушам помоћи својим искуством, својим знањем, пре свега на тактичко-техничком плану. Циљ ће нам бити да што већи број „школованих“ играча прелази из категорије у категорију у нашем клубу, и да на крају заиграју и за први тим.

Како направити праву и успешну школу ФК Слобода ?

– Мора време, мора стрпљење, мора огроман рад ! Финансијски треба да будемо „затворени“. Многе ствари морамо понудити нашој деци, мимо фудбала који је примаран. Деца морају радити на свом свеобухватном образовању, да би после завршетка бављења спортом имали одређена знања која би им била од помоћи у каснијем животу.

Нека порука за родитеље, децу…

– Баш јуче на поменутом родитељском састанку сам родитељима сликовито рекао да од 24 сата колико броји један дан, да бих лично волео да им они буду родитељи 22 сата, а остала 2 сата да им ја будем тренер, и да им у та два сата заменим родитеље.
Такође, рекао сам им да ако хоће да помогну, да се труде да што мање буду на стадиону. Пустите нас да радимо стручни део, без преамбициозности, без суфлирања, без неких нереалних планова како ће њихови синови престићи Роналда, Месија итд. Да једноставно пусте да се ствари одвијају својим природним током, и то је, сигуран сам, једини исправан пут.

Велико хвала господину Арсенијевићу на издвојеном времену, и пуно успеха у даљем раду.

 


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Прва лига Србије